Рапунзел: историја и тумачење

Дечја приповетка која је освојила генерације широм света говори о девојчици са веома дугом косом која је живела закључана у кули, по наређењу зле вештице.

Први записи појављују се у 17. веку, али радња остаје једна од омиљених прича многе деце, а данас добија нове адаптације и тумачења.

Целокупна прича о Рапунзелу

Био једном један добродушни пар који је сањао о имају децу и живели близу страшне вештице. Када је жена успела да затрудни, почела је да једе одређене намирнице које је тражила од мужа. Једне ноћи пожелела је ротквице, нешто што нису имали на њеној фарми.

Једино решење је било да уђе у земљу страшног комшије и украде ротквице које су биле засађене у њеној башти. Већ спремајући се да прескочи зид да побегне, човека је видела вештица и оптужила га је за крађу. Да га пусти, поставила је услов: мораће да јој да дете, чим се роди.

Неколико месеци касније, родила се прелепа девојчица коју је вештица одузела и дала јој име Рапунзел. На њен 12. рођендан, зли је заробио девојку у огромној кули која је имала само мали прозор на врху. Временом је прелепа коса усамљене девојке порасла и никада није ошишана.

Илустрација Волтера Крејна (1914) дакаже: "Рапунзел, Рапунзел! Пусти косу".

Да би вештица ушла у кулу, наредила би затворенику да баци своје плетенице кроз прозор и да се попне на врх, држећи Рапунзелину косу. Један принц који је шетао тим крајем, чуо је дивну песму и одлучио да је прати, пронашавши заточену девојку. Тражећи начин да се попне, почео је да је шпијунира и видео вештичину тајну.

Убрзо након тога, отишао је до куле и позвао Рапунцелу, замоливши је да баци своје плетенице. Девојка је пристала и испричала своју трагичну причу принцу. Веома заљубљени, обећали су да ће побећи одатле и онда се венчати. Младић се враћао да је посети неколико пута, узимајући комаде свиле да Рапунзел направи конопац.

Вештица, која је била паметна, приметила је романсу између њих двоје и испланирала своју освету. Ошишала је Рапунзелину косу и избацила плетенице кроз прозор, постављајући замку. Те ноћи, принц је отишао горе и запрепастио се када је видео лице старе вештице која га је гурнула.

Илустрација Џонија Груела (1922).

Љубавник пао тамо одозго, на врх грма пуног трња. Иако је преживео, повређене су му очи и изгубио је вид. Вештица је најавила да ће одвести Рапунзелу и да се пар никада више неће срести. Међутим, принц никада није одустао од тражења вољене иходао је бесциљно, дуго, тражећи где се налази.

Годинама касније, прошао је поред куће у којој је препознао Рапунзелову песму. Тада су се њих двоје поново срели и, схвативши да је он ослепео, жена је почела да плаче. Када су њене сузе дотакле његово лице, снага њене љубави излечила је Принчеве очи, и он је одмах могао поново да види.

Коначно уједињени, Рапунзел и принц су се венчали и преселили у замак, где су живели срећно заувек после.

Браћа Грим и порекло нарације

Прича о Рапунзелу је већ кружила у популарној традицији када су је преузела браћа Грим. Чувени немачки писци постали су познати по ширењу бајки које су постале прави класици књижевности и универзалне маште.

Оригинална насловница Приче за детињство и за дом , аутор браћа Грим.

Рана верзија нарације објављена је 1812, у првом тому Приче за детињство и за Дом , књиге која је касније назван по Гримовим причама . Наратив је укључивао контроверзне елементе , као што је наводна трудноћа, а касније је промењен како би одговарао деци.

Заплет који су испричала браћа Грим инспирисан је делом Рапунзел (1790), Фридриха Шулца. Књига је била превод приповетке Персинета (1698),написала Францускиња Цхарлотте-Росе де Цаумонт де Ла Форце.

најстарија верзија приче, под називом "Петросинелла", може се наћи у Пентамероне (1634.) , збирка европских бајки које је саставио напуљски Гиамбаттиста Басиле.

Тумачење приче

Име главног јунака везано је за немачки израз за ротквице. Дакле, то је референца на храну коју је мајка желела током трудноће. Према уобичајеном веровању , судбина деце могла би бити трагична да се не испуне жеље трудница. Стога је њен отац толико ризиковао и преступ је био строго кажњен.

Рапунцелина изолација у кули изгледа као метафора заточености девојака пре брака, трајно чуване и удаљене од мушкараца. Тако, вештица симболизује старије жене, одговорне за одржавање традиције и обезбеђивање „доброг понашања“, потискујући слободу младих жена.

Међутим, љубав изгледа као спас , нешто што је уобичајено у бајкама. Прво, принц је толико очаран протагонистом да проучава начин да је посети и извуче одатле. После, чак и промашај и изгубивши вид, не одустаје од тражења вољене. На крају, као награду за огроман труд, очи су вам излечене наклоношћуРапунзел.

Дизнијево поновно замишљање и адаптација

Вјевремена прича о романтици и фантазији стекла је нову популарност објављивањем Танглед (2010), Дизнијевог анимираног филма који је био хваљен од публике свих узраста.

У радњи, протагонисткиња има магичну косу и живи у затвору од Готхел, вештице која тврди да јој је мајка. Њен партнер није принц , већ лопов по имену Флин, у кога се заљубљује.