15 познатих дечијих песама које ће деца волети (коментарисано)

Поезија има моћ да нас покрене, да нас пренесе у друге светове и да нас образује о људској сложености.

Из свих ових разлога, и многих других, контакт деце са поезијом може да буде магичан и да негује љубав према читању која ће трајати цео живот.

Да ли тражите кратке песме које ћете читати са децом и инспирисати младе читаоце? Погледајте композиције које смо одабрали и коментарисали за вас.

1. Или ово или оно , од Цецилије Меирелес

Или ако има кише а нема сунца

или ако има сунца и нема кише!

Или обучеш рукавицу и не ставиш прстен,

или ставиш прстен и не ставиш рукавицу!

Ко се диже у ваздух, тај не остани на земљи,

они који остану на земљи не дижу се у ваздух.

Велика је штета што не можеш

да будеш на два места истовремено!

Или ћу задржати новац и не купујем слаткише,

или купим бомбоне и потрошим новац.

Или ово или то: или ово или оно …

и живим бирајући по цео дан!

Не знам да ли се играм, не знам да ли учим,

Ако побегнем или останем смирен.

Али још нисам успео да схватим

шта је боље: да ли је ово или оно.

Цецилиа Меирелес (1901 – 1964) је била позната бразилска списатељица, уметница и педагог. Сматрана једним од највећих народних песника, ауторка се истакла и на пољу књижевности за децу.

Неке од њених песамаполако

Да прођем малог дечака

Отварам веома пажљиво

Да прођем дечка

Отварам веома пријатно

Да га додам кувару

Отварам га изненада

Да прођем капетану

Познат као „мали песник“, Виниције је имао дар да додели извесну магију наизглед баналном догађаји и предмети. У овој песми песнички субјект приказује целу причу која се може садржати у једноставним вратима .

На тај начин је јасно да је сваки елемент свакодневног живота део нашег живота. и, ако бисмо разговарали, имали бисмо много тога да кажемо о нама и онима око нас. Овде постоји персонификација врата, која бирају да се отворе на различите начине за сваки лик који се појави.

Слушајте, испод, музичку верзију, гласом Фабија Јр. .:

12. Амарелинха, Мариа да Граца Риос

Море плима

Плима је

Маре линија

Седам кућа у грмљу.

Пуло паро

и тамо идем

у мали скок

да задржим још једну тачку

на небу.

Марија да Граса Риос је писац и бразилски академик, аутор неколико књига за децу као што су Цхува раину и Абел е а фера . У Амарелинха , песнички субјект ствара неколико каламбура из назива чувене игре.

У композицији, лирско ја изгледа као дете који игра поскока и идеописујући њихово кретање, до краја игре.

13. Лутка , Олаво Билац

Остављање лопте и лоптице,

С којом су се управо играли,

Због лутке,

Две девојке су се тукле.

Прва је рекла: "Моја је!"

— "Моја је!" друга је вриснула;

И ниједна се није могла суздржати,

Чак ни лутку није пустила.

Ко је највише патио (јадница!)

То је била лутка. Већ је имала

Сву одећу поцепану у комадиће,

И њено мало лице било згужвано.

Тако су је вукли,

Да је јадна. ствар се поцепала на пола,

Изгубивши жуту вучу

То је формирало њен надјев.

И, после толиког умора,

Назад на лопту и лоптица,

Обојица, због туче,

Изгубили лутку...

Олаво Билаћ (1865 - 1918) је био познати бразилски парнасовски песник који је такође писао композиције су одредиле децу. У А Бонеца , субјект прича причу о две девојчице које су почеле да се свађају јер су хтеле да се играју са истом лутком.

Уместо да деле и наставе игру, свака је желела да лутка за тебе. Вучући тако снажно, на крају су уништили јадну лутку и на крају се нико није играо са њом. Песма подсећа децу да је од суштинског значаја да научимо да делимо и да похлепа води само до лоших резултата.

Погледајте читање и анимацију направљену из песме:

14. Пингвин , Винисијус де Мораес

Добро јутро, Пингвине

Где идеш

Журиш?

Не ја сам зао

Немој да се плашиш

Бој ме се.

Само бих желео

да те потапшам по шеширу

јацкфруит

Или врло лагано

Повуците реп

из јакне.

У овој песми пуној доброг хумора, Винициус се игра са изглед пингвина. Пошто су црно-бели, изгледа да су формално обучени , у фраку.

Тако се лирски субјект чини дечаком који угледа животињу у даљини и жели да приђите му и додирните га, покушавајући да га не уплашите.

Не пропустите верзију песме коју је умузичио Токуинхо:

15. Рецепт за одагнавање туге , Росеане Мурраи

Направи фацу

и одаши тугу

на другу страну

од мора или месеца

иди на сред улице

и постави стој на рукама

уради нешто глупо

па испружи руке

покупи прву звезду

и потражи свог најбољег пријатеља

за дуг и чврст загрљај.

Росеана Мурраи (1950) је писац из Рио де Жанеиро, аутор дела поезије и књига намењених деци. Своју прву књигу, Фардо де Царинхо , списатељица је објавила 1980.

У рецепту за уплашивање туге , песник преноси веома посебну поруку инцхеер . Када смо тужни, најбоље што можемо да урадимо је да прекинемо овај процес патње и потражимо нешто што нас насмеје (на пример, посадимо дрво банане).

Нешто што не сме да недостаје је пријатељство: једноставно присуство пријатеља може бити довољно да одагна тугу.

Погледајте такође

Песма која се рецензира, објављена у истоименом делу Оу Исто оу Акуило (1964) је, можда најпознатији. Композиција садржи фундаментално учење о начину на који живот функционише: стално морамо да правимо избора .

Међутим, ово имплицира да не можемо имати све у исто време. Када бирамо једну ствар, одричемо се друге. Овај вечни осећај непотпуности песник успева да преведе кроз једноставне примере, са свакодневним елементима.

Сазнајте више о поезији Сесилије Меирелес.

2. Људи су различити , Рутх Роцха

Они су двоје прелепе деце

Али су веома различити!

Једно је безубо,

Други је пун зуба...

Један је рашчупан,

Други је пун чешља!

Један носи наочаре,

И други други само носи сочива.

Један воли сладолед,

други воли вруће.

Један има дугу косу,

други их шиша затвори .

Не желим да буду исти,

Осим тога, не покушавај!

То су двоје прелепе деце,

Али они су веома различити!

Рут Роча (1931) је један од највећих писаца књига за децу на националној сцени. Његова најпопуларнија композиција је, безсумња, Право деце , где аутор наводи услове за здраво и срећно детињство.

У овом чланку, међутим, одлучили смо да анализирамо песму Људи су различити , због његове снажне друштвене поруке . Овде аутор учи читаоца да разуме и прихвати различитост.

У песми је поређење двоје деце и закључак да су они у супротности и по слици и по укусу. Песнички субјект јасно ставља до знања да једно није супериорно другом: не постоји прави начин да буде.

У свету који још увек влада ограниченим стандардима лепоте и понашања, Рут Роча подсећа децу (и одрасли ) да је људско биће вишеструко и да сви људи заслужују исто поштовање.

3. Пато , Винициус де Мораес

Ево долази патка

Шапа овамо, шапа тамо

Ево патка

Да видим шта је тамо.

Слупа патка

Обојила шољу

Опалила кокошку

Ударила патку

Скочила са смуђ

У подножју коња

Шутнуо га

Подигао петла

Појео комад

генипапа

Угушио се

Имао је упалу грла

Пао у бунар

Разбио чинију

Многи су дечака

Ко је ишао у лонац.

Овољен од стране одраслих, Винисијус де Мораес (1913 — 1980) је такође био песник и музичар који је био веома омиљен код деце. Пато је део дечијих композиција "поетинха" којиобјављене су у делу А Арца де Ное (1970).

Песме, фокусиране углавном на животиње, писане су за уметникову децу, Сузану и Педра. Годинама касније, у партнерству са Токињом, Виниције је објавио музичке адаптације ових стихова.

О Пато је забавна песма за читање са децом, због свог ритма и алитерација (понављања сугласника) . Стихови причају о патку који је био на доста несташлука.

Постепено смо сведоци последица његовог лошег понашања . Због својих лоших поступака, јадна патка умире и завршава у лонцу.

Сазнајте више о поезији Виницијуса де Мораеса.

4. Кукавица , Марине Коласанти

Паметније од луде

ово је портрет кукавице.

Ево једне која се не може убити

да направи јаје за гнездо

а ни не помишља да замахне крилима

да сагради кућу.

За њега добар посао

то живи у туђој кући,

а злостављање не дирај.

Њихова јаја, брзо,

слажу у комшији гнездо

па да уживам у беспослици

док комшија мами

Марина Коласанти (1937) је италијанско-бразилска списатељица и новинарка, ауторка неколико популарних дечијих дела и књижевност за младе.

Кукавица је део дела Цада бицхо Сеу Цаприццио (1992), у коме Коласанти спаја љубав према поезији са склоност каживотиње . Дакле, њени стихови посматрају и описују посебности сваке животиње, образујући младог читаоца.

Анализирана песма се фокусира на понашање кукавице, сасвим другачије од понашања других птица. Уместо да гради своје гнездо, кукавица је позната по томе што полаже јаја у туђа гнезда.

Тако кукавичја јаја на крају излегу птице других врста. Ова чињеница чини да се животиња у нашој култури посматра као синоним памети и независности.

5. Мајка , Сергио Цаппарелли

На ролерима, на бициклу

аутом, мотоциклом, авионом

на лептировим крилима

и у очима сокола

чамцем, велоципедима

на коњу у грмљави

у бојама дуге

у рику. од лава

у милости делфина

и у клијању зрна

носим име твоје мајко

у длану. моје руке.

Сергио Цаппарелли (1947) је бразилски новинар, наставник и писац књижевности за децу који је освојио награду Јабути 1982. и 1983.

Песник је написао неколико композиција о мајци фигура и њена ванвременска веза са децом. У Мае , имамо изјаву субјекта о љубави његовој мајци.

Набрајајући све ствари које види, он илуструје да су мајчина сећања и учења присутна у сваком елементу стварности , сваки свакодневни гест.

На овај начин речиЦаппарелли слаткиши преводе осећај веће од самог живота и нераскидиву везу између мајки и деце .

6. Понтинхо де виста , Педро Бандеира

Мален сам, кажу ми,

и јако се наљутим.

Морам да погледам на сваког

уздигнуту браду.

Али кад би проговорио мрав

и видео ме са земље,

рекао би, сигурно:

- О мој, какав велики момак!

Педро Бандеира (1942) је бразилски писац дечјих дела који је освојио награду Јабути 1986. Ово је једна од песама из књиге За сада сам мали , објављен 2002. Субјект изгледа као дете које преноси своје „тачку гледишта“ о животу.

Он тврди да се види као мало од других и треба да подигне главу да би разговарао са другима. Међутим, он зна да концепти нису апсолутни и зависе од начина на који гледамо на ствари.

На пример, из перспективе мрава, лирско сопство је огромно, прави џин. На овај начин, и кроз пример доступан деци, Педро Бандеира даје важну лекцију о субјективности .

7. Заморац , Мануел Бандеира

Када сам имао шест година

добио сам заморца.

Каква ми је бол у срцу

Зато што је животиња само хтела да буде испод шпорета!

Одвео сам га у дневну собу

Највишесладак, али чист

Није му се свидело:

Хтео је да буде испод шпорета.

Није марио за моју нежност...

— О, мој заморчић је био моја прва девојка.

Мануел Бандеира (1886 — 1968) био је један од најважнијих гласова бразилског модернизма. Његова поезија једноставним и директним језиком пленила је и плени читаоце неколико генерација.

Заморац један је од његових састава примерених деци. Сећајући се времена из детињства, песнички субјект размишља о свом бившем заморцу и тешким односима које је имао са животињом.

Упркос томе што је пружао сву љубав и утеху љубимцу, он је „само желео да буде под шпоретом“. У стиховима лирско ја говори о томе када је први пут осетио одбаченост , сећање које је задржао до краја живота.

Понекад нам љубав не узврати истим интензитетом . Чак и у меланхоличном тону, субјект олако схвата чињеницу и зна да је то део живота.

Сазнајте више о поезији Мануела Бандеире.

8. Птичица , Ферреира Гуллар

Птичице,

да тако тихо

слећеш на моју руку

Где је то да ли долазиш?

Из неке шуме?

Из неке песме?

Ах, ти си забава

требао ми је

ово срце!

То већ знамодлазиш

и готово је сигурно

да се нећеш вратити, не.

Али остаје радост

што је био дан

у којој ми је птичица

слетела на руку.

Фереира Гулар (1930 – 2016) је био бразилски песник, писац, критичар и есејиста и један од оснивача неоконкретизма.

У Менина Пасарињо , субјект се обраћа некоме чији су гестови лагани и деликатни. Тако он упоређује девојку са птицом, која пролети и слети на његову руку.

Овај кратки сусрет може да усрећи момка , изазивајући забава у твом срцу. Иако је свестан да је овај тренутак пролазан и да вероватно више никада неће видети Менину Пасарињо , успева да цени њено сећање.

Композиција подсећа читаоце да ствари не стоје мора да траје вечно да би био посебан. Понекад пролазни тренуци могу бити најлепши и најпоетичнији.

Погледајте музичку адаптацију на глас Катије де Франса:

Искористите прилику да боље истражите поезију Фереире Гулара.

9. Провидац жирафе , Лео Куња

Са

тим

вратом

дугачким

шиљком

еспицха

еспицха

педер

чак се чинило

да је видео

сутра

Леонардо Антунес Куња (1966), познатији као Лео Куња, је бразилски новинар и писац који јепосвећена углавном стварању дела за децу.

У Гирафа Виденте , песник се фокусира на добро познату посебност животиње: њену висину. Као да преузима гледиште детета, он посматра дугачак врат жирафе, коме се чини да готово да нема краја.

Пошто је тако висок, песнички субјект сугерише да би могао види даље, може чак предвидети будућност. Такође је смешно приметити да сама структура композиције (уска и вертикална кула) изгледа као да реплицира облик животиње .

10. Страшило , Алмир Цорреиа

Сламнати човек

травно срце

остаје

мало по мало

у птичјим устима

и крај.

Алмир Цорреиа је бразилски аутор књижевности за децу који се бави и анимацијом. Можда из тог разлога, песма Еспаналхо је композиција која се у великој мери заснива на визуелним аспектима . Састоји се од само шест редова, песма даје врло јасну слику страшила које се временом распада .

Ништа од овога није приказано на тужан или трагичан начин, јер је све то део живота . Страшило, чија је сврха да уплаши птице, на крају прождире њихов кљун.

11. Врата , Винисијус де Мораес

Ја сам од дрвета

Дрво, мртва материја

Али нема ничега на свету

Живији од врата.

Отварам