Мусица Драо, Гилберто Гил: анализа, историја и бекстејџ

Драо је један од великих класика бразилске популарне музике. Изузетно оригинална, аутобиографска песма коју је компоновао Гилберто Гил бави се разводом на веома посебан начин. Стихови посвећени раздвајању пуни су наклоности, привржености и поштовања.

Компонован 1981. и објављен 1982. године, Драо је, пре свега, прелепа омаж Сандри Гаделхи, Гиловој бившој жени и мајци троје деце. његова деца (Педро, Прета и Марија).

Текст

Драо!

Наша љубав је као зрно

Семе илузија

Мора да умре да проклија

Посади негде

Васкрсни у земљу

Наша сетва

Ко може да води ту љубав дие

Наш ход

Тежак ход

Кроз тамну ноћ

Драо!

Не размишљај о раздвајању

Не ломите своје срце

Права љубав је сујетна

Протеже се бесконачно

Огроман монолит

Наша архитектура

Ко може да учини да та љубав умре

Наша шетња

Татами кревет

За живот после

Драо!

Момци су сви здрави

Сви греси су моји

Бог зна моје признање

Нема шта да се опрости

Зато мора бити више саосећања

Ко може учинити

Та љубав умре

Ако је љубав као зрно

Умире, пшеница се рађа

Живи, умире хлебом

Драо!

Драо!

Анализа текста

Наслову песми упућује на љубазни надимак дат Сандри Гаделхи, у то време жени Гилберта Гила. Текст, аутобиографски, настао је у време њиховог растанка .

Прва реч текста, која се појављује у целој песми, је као позив, када се лирско ја обраћа бившој вољеној .

Док је огроман број композиција створен да велича љубав или оплакује изгубљену љубав, Гил у Драо покушава да стави сунчану и оптимистичну перспективу на развод:

Драо !

Љубав људи је као зрно

Земе илузије

Мора да умре да би проклијало

Посадите је негде

Подизање из земље

Наша сетва

Није умрла љубав од толиких година, као да се та страст дојучерашња претворила у нешто друго, предобро осећање, али другачије од онога што смо имали на почетку.

Метафора са плантажом је драгоцена. Поред риме која се генерише (Драо/грао), слушалац опажа како је крај неопходан да би се успоставио нови однос.

Други део стихова се, пак, бави само дељењем између пара:

Ко може да учини да та љубав умре

Наше путовање

Тешко путовање

Кроз тамну ноћ

До наводећи да љубав не умире, лирско ја гарантује да се наклоност која се тицала љубавне везе сада мења и да ће постатидруга врста осећања.

Шетња коју говори текст може бити референца на татами кревет, где је пар некада спавао, али реч се може прочитати и као признање тежине пута. Убрзо затим редослед речи се мења и ход постаје тежак ход, тада лирско ја препознаје незгоде на путу и ​​тешкоћу заједничког живота. Истиче да се сва та наклоност не завршава раздвојеношћу.

У следећем одломку лирско ја позива ону која ће постати његова будућа бивша жена да смисли нову форму. :

Драо!

Не размишљај о раздвајању

Немој ломити срце

Права љубав је сујетна

То је простире се бесконачно

Огроман монолит

Наша архитектура

Уместо патње, лирско сопство подстиче гледање на оно што је добро и чврсто у вези. Далеко од тога да се изгуби или угаси, оно што се покушава превести је да се љубав метаморфозира у другу врсту наклоности.

Ако су у неком тренутку преовладали страст и еуфорија, сада видимо трајна, бесконачна наклоност која се шири и умножава.

Плодови овог односа нису само сентиментални већ и конкретни: деца. Стога се у одломку Драо подсећа на наслеђе које је оставила веза:

Драо!

Момци су сви здрави

У овим стиховима Гил упућује на три сина пара, Педро, Прета иМариа.

Песма је на крају носила одређену тугу јер се стварност није поклапала са стиховима које је певао Гил: Педро, једно од деце пара, погинуо је млад, са 19 година, у трагичној саобраћајној несрећи која се догодила у 1990. Али у време када је песма написана - раних осамдесетих - у ствари, дечаци су били добро.

Текст се наставља, сада са више исповедним тоном, где лирско ја чини меа цулпа ослобађајући бившу жену од чињенице да је веза пропала:

Сви греси су моји

Бог зна моје признање

Не постоји нешто опростити

Управо зато би требало да буде више саосећања

Уместо позивања на осећања уобичајена за раскид као што су бес и љубомора, лирско ја тражи да Драо има осетљивост и разумевање да се изборе са ситуацијом и схвате да је то зрела одлука двоје одраслих који више не функционишу као пар, иако имају огромну међусобну наклоност.

Крај песме је илустрован лепим метафора хлеба да докаже да се осећања окрећу нечему другом. Као што зрно треба да умре да би постало пшеница, житарица треба да нарасте да постане хлеб.

Ако је љубав као зрно

Умире, пшеница се рађа

Живи, умри хлебом

Гил у овим стиховима подвлачи проток времена и невероватну способност трансформације наклоности - која се, у случају развода, не гаси, акомодификује.

У позадини стварања

Гилберто Гил је почео да излази са Сандром 1968. године, а на крају се оженио њом следеће године.

Брак, који је Гилберто Гил био трећи, трајала је 12 година и за њу је написан Драо . Са Сандром, Гил је имао троје деце: Педра, Прету и Марију.

Песма која је постала један од класика бразилске популарне музике настала је управо током процеса развода брачног пара, почетком осамдесетих.

Како је, у ствари, растанак

Драо означен као песма која илуструје крај дуготрајног брака, то је било више од деценије брака.

Развод између Гилберта Гила и Сандре Гаделхе обављен је мирно, поштујући приватност пара и посебно штитећи њихову децу. У неким конкретним интервјуима Сандра приповеда иза сцене одлуке о раздвајању:

Развели смо се споразумно. Љубав се претворила у нешто друго. А песма управо говори о овој промени, о једној врсти љубави која живи, умире и на други начин се поново рађа. Наша љубав никада није умрла, до данас смо веома добри пријатељи. Како је време пролазило, музика ме је више покретала, размишљао сам о стиховима. Поезија је блистава, ту је наша прича, татами кревет, који смо волели.

Гилберто Гил и Сандра, његова бивша жена. Драо је посвећен њој.

Зашто се песма зове Драо ?

Сандрао је био надимак који је дала Марија Бетанија који су на крају усвојили њој блиски људи. Сандрао је брзо постао Драо, љубазни позив.

Занимљивост: Сандра је сестра прве жене Цаетана Велоза, Деде Гаделха. Према самој Сандри, одрасла је уроњена у универзум уметника у Баији и од раног детињства била је идентификована по свом надимку:

Од своје 14. године, сви у Салвадору су ме звали Драо. Одрастао сам са Галом Костом, живели смо у истој улици. Ја сам Дедеова сестра, прва жена Каетана Велоза. Наша улица је била место окупљања групе Тропицалиа. Ишла сам на Гилово прво венчање. Тада сам упознао Нану Цаимми, његову другу жену. Наша љубав је настала из овог пријатељства.

Драо и Гил са сином у крилу у друштву Цаетана Велосоа.

Смрт њиховог сина Педра

Иако се у писму накратко појављује, Драо спомиње троје деце рођене у браку. Педро, Прета и Марија се помињу када се у тексту каже да су деца сва здрава.

Одломак је посебно деликатан јер је Педро, најстарији син који је био музичар и учествовао у бенду Его Трип, умро од Прерано , са само 19 година.

Жртва саобраћајне несреће у Лагоа Родриго де Фреитас, у Рио де Жанеиру, Педро Гаделха Гил Мореира сахрањен је 2. фебруара 1990. Текст песме Драо такође је био носталгичан записиз времена када је све било у реду и када је породица постојала у пуној пунини.

Син Педро погинуо је у трагичној саобраћајној несрећи када је имао само 19 година.

Снимци песма

Драо је успела да превазиђе временску баријеру и поново је снимљена у партнерству са (или од стране) неких посебних пријатеља. У наставку откријте неке од најпопуларнијих поновних снимака овог МПБ класика.

Са Цаетаном Велосом

Дугогодишњи пријатељи су се састали да сниме албум Доис Амигос, Ум Сецуло де Мусица. На плочи налазимо песму Драо .

Каетано је био веома посебан избор партнера јер је помно пратио везу пара Гила и Сандре:

Дјаван

Током 2000-их, Дјаван је тражио дозволу да Гилберто Гил поново сними Драо . Резултат је забележен на албуму Перфил , објављеном 2006.

Са Ивете Сангало

Још једна верзија која је такође постала добро позната настала је у сарадњи са певачицом Ивете Сангало и са Цаетаном Велосом. Три Бахијана су се окупила и извела песму током емисије представљене 2012:

Погледајте и ви