Анализиран филм Однесен духовима

Написао, нацртао и режирао Хајао Мијазаки, главни лик филма је Чихиро, девојчица која ће да промени град са својим родитељима, али успут упада у замку. Њих тројица ће завршити у магичном свету, пуном натприродних створења као што су вештице и змајеви типични за јапански фолклор. Чихирова мисија од тада је да спасе своје родитеље и изађе из овог паралелног света.

Јапански анимирани филм говори о питању идентитета, говори о путу сазревања и гледаоцу представља путовање саморефлексија. Спиритед Аваи (2001) је продукција пуна метафора и симбологија која омогућава низ интерпретација.

(Упозорење, овај чланак садржи спојлере)

Лична прича о пунолетству

Цхихиро, протагонисткиња која је млада девојка, пролази кроз промене на неколико нивоа: она сазрева како улази у пре-адолесценцију , али је такође дете које се против своје воље сели у други град, односно постоји и просторна промена .

Суочено са овако драстичним променама, мора да се носи са сопственим страховима и учење да будете храбри у тешким ситуацијама.

Филм почиње, буквално, у прелазном простору, у колима између једног места и другог. Затворени у колима, њих тројица више нису ни у граду.одакле су отишли, нису ни стигли на одредиште.

Изгубљено, путовање нам показује да овај прелазни пут није увек линеаран и представља неке непредвиђене преокрете на том путу. Сам наслов Спиритед Аваи може се читати из две перспективе: с једне стране буквално говори о овом просторном путовању, овом прелазу између једног места и другог, а са друге стране говори о субјективном путовању, лично путовање .

Пошто је филм о личном развоју, Одустани је део жанра зрелости , који се бави управо тим растом за живот .

Чихирово путовање подсећа на путовање многих других девојчица из дечијих прича: Црвенкапице, која је такође на пола пута када је прекине непредвидиви вук, Алиса у земљи чуда, која изненада стаје у новом свету и мора да пронађе пут кући, или чак Чаробњак из Оза, где се Дороти налази уроњена у фантастичан контекст и чини све да се врати у стварни живот.

Чихиро је независни женски лик

Филмска хероина је женски лик, као и многи Мијазакијеви протагонисти. У играном филму, њена пријатељица Хаку није баш њен романтични партнер који је спасава из опасне ситуације, њих двоје су одлични партнери који брину једно о другом када је потребно.

ОПрви који ће понудити помоћ је Хаку, који помаже Чихиро чим се она нађе очајна и изгубљена у свом новом свету.

Касније, када се Хаку нађе у невољи, Чихиро је та која ризикује сопствени живот да би спасила него.. Она осећа љубав према Хакуу и чини сваку жртву да би га спасила, да би се одужила за оно што је учинио за њу, али не можемо рећи да ова љубав спада у романтични жанр.

У јапанској анимацији, однос између ликова је мушки а женски се разликује од љубавних прича бајки. Хаку није дечак који изгледа да спасава девојчицу када је она у опасности, у играном филму Чихиро је самостална, независна и рачуна на помоћ низа ликова који се појављују усред њеног путовања, укључујући Хакуа.

Питање идентитета и промене имена

Када Чихиро потпише уговор о раду, принуђена је да промени име. У другом свету, чаробница претвара Чихиро у Сен без да девојка заправо изабере промену. Не проналазећи други излаз, Чихиро прихвата да се зове Сен.

У Мијазакијевом филму, питање имена има веома снажну симболику. Када уђу у други свет, бића се „преименују“ и на крају се трансформишу у нешто што нису била. Хаку, на пример, није било оригинално име Чихировог пријатеља.

У једном од најважнијих дијалога у филму, Хаку упозорава Чихироа наважност памћења нечијег имена:

Хаку: Јубаба нас контролише јер је украла наша имена. Овде се зове Сен, али чувај своје право име у тајности.

Чихиро: Умало ми га је украла, већ сам мислио да је Сен.

Хаку: Ако ти украде име, нећете моћи да се вратите кући. Више се не сећам свог.

Овде је име уско повезано са концептом идентитета . Свако име носи причу, прошлост, личне укусе, трауме, а када пређу границу ка новом свету и приклоне се другом имену, све је остављено.

Чихиро који постаје Сен постаје још један у гомили. Поред промене имена и брисања идентитета, сви тамо носе исту униформу, и третирају се на сличан начин, тако да нема разлике између једних и других .

Питање имена је толико централно за филм да Чихиро разбија чаролију након откривања Хакуовог правог имена. Она лети на змајевим леђима када угледа реку и сети се Хакуовог оригиналног имена.

Изговарањем Хакуовог правог имена, он престаје да буде змај и претвара се у дечака опет.

Чихиро: Управо сам се сетио. Ваше право име је Хохаку.

Хаку: Чихиро, хвала. Моје право име је Нигихаиами Кохаку Нусхи.

Цхихиро: Нигихаиами?

Хаку: Нигихаиами КохакуНусхи.

Критика капитализма и по чему се Цхихиро разликује од групе

Кроз низ метафора, Спиритед Аваи износи оштре критике капитализма, до преувеличане потрошње и похлепа .

Први пут се ово питање представља кроз прождрљивост родитеља, који, суочени са обиљем, компулзивно једу и на крају се претварају у свиње. Чак и пред толико хране, Чихиро, заузврат, није заведен обилном трпезом и остаје не додирујући ништа. Њено одбијање гозбе гарантује да неће бити претворена у свиње као њени родитељи.

Због тога што је прождрљива и хтела да поједе све, родитељи девојчице су одмах кажњени.

У другом делу филма јасније се појављује критика потрошачког друштва. Иубабу, чаробницу, карактерише то што експлоатише своје раднике , понижава их и тера их да раде до изнемоглости. Они немају идентитет, они су само ту да служе и остварују већи профит онима који су задужени .

Такође можемо прочитати оштру критику необузданог конзумеризма када се присетимо акумулација смрдљивог духа : све већа и већа, расте из остатака, из онога што бацају. Ваше тело се састоји од старих уређаја, смећа, канализације, па чак и бицикла.

Чихиро се разликује од оних око себе у низу одломака и себе неискварене од стране колективитет . Она је, на пример, једино створење које каже да не жели злато када јој се понуди. Чихиро каже да му не треба злато када му Безлики нуди пуно каменчића. За разлику од својих вршњака који би учинили све да добију комад злата, Чихиро није видела никакву корист у томе да га има и да само оде одатле што је пре могуће како би спасила свог пријатеља.

Безлични се позива на наше камелеонско понашање

Безлични је биће које има дар да се трансформише у створење слично онима који са њим комуницирају. Он је празно платно: момак у основи без идентитета, без гласа, без лица, без икакве додељене личности. Понаша се онако како се према њему поступа: како је Чихиро био љубазан и нежан, тако је био и љубазан и нежан. Али када је био у кругу похлепних људи, и Безлики је постао похлепан.

Његова главна карактеристика је способност да се метаморфозира , да се трансформише у чудовиште или безопасно створење способно да помогне баки да разбој. Потребан и усамљен, он иде за створењима јер су му потребна.

Многи истичу даБезлики има понашање детета, које упија све што му је дато.

Друга могућа интерпретација је да је Безлични као и сви ми, да имамо камелеонско понашање у зависности од тога где се налазимо. Он би био персонификација наше особине да упијамо оно што је около.

Критика загађења које је направио човек

Спиритед Аваи не штеди критику ни према понашање човека , који је уништио природу својом необузданом потрошњом .

Чудовиште персонификује загађење и састоји се од људског отпада и може се тумачити као реакција природе. Током купања, насилно баца све што су мушкарци накупили: бицикле, апарате, ђубре, стоје у шоку. Само Чихиро, иначе, има храбрости да буде са њим у кади и у стању је да му помогне када схвати да је ту забоден трн. Трн, ипак, није био трн, већ комад бицикла. Када га је повукао, сво ђубре које је чинило чудовиште дошло је за њим, доказујући да је одвратно створење ипак само резултат онога што смо бацили .

Плач беба без разлога и створена је у стакленој куполи

Беба: Дошла си овде да ме заразиш. Тамо има лоших бактерија!

Цхихиро: Ја сам човек! можда никад нисиније виђено!

Беба: Напољу ће ти позлити! Остани овде и играј се са мном

Цхихиро: Јеси ли болестан?

Беба: Овде сам јер би ми позлило напољу.

Цхихиро: То је боравак овде који ће разболиш се!

Чаробница се брине о беби која плаче без разлога на изузетно заштитнички начин и кроз неколико сцена у којима Цхихиро комуницира са њим схватамо његову зрелост у могућности да идентификује проблеме ова креација.

Беба без имена је размажена, захтева да се игра са њом кад год жели и захтева пуну пажњу. Затворен у кући, он нема никакве интеракције ни са ким осим са чаробницом.

Управо Чихиро, који тек улази у предадолесценцију, успева да комуницира са њим и да вербализује да беба треба да упозна спољашњост.

Говор девојке доказује да је неопходно ризиковати и искусити свет који не познајемо , показујући њену зрелост и спремност не само да открива ново, већ и да мотивише оне око себе њу. око ње да уради исто.

Чаробничина креација, колико год се чинило да у почетку штити бебу, заправо ограничава њено постојање.

Сукоб култура између западне и источне

На суптилан начин, Спиритед Аваи такође поставља питање између сукоба западних и источних култура.

Чак и у првим сценама, одмах по изласку из аута, Чихиро посматра низкамених статуа и елемената везаних за јапанску културу који су деградирани, прекривени маховином, скривени усред пејзажа. Чини се да је национална, завичајна култура заборављена.

Управо на овај врло дискретан начин Мијазаки се дотиче питања локалне културе.

Кроз сопствени рад, филмски стваралац настоји да спасити елементе регионалне културе доносећи на сцену, на пример, бројна натприродна бића из јапанског фолклора.

Мислимо да би и вас могло занимати :